Trešnja je veoma interesantna i privredno značajna voćna vrsta za gajenje u mnogim krajevima naše zemlje, ona je kosmopolitska biljka, koja uspeva na svim tipovima zemljišta i na svim nadmorskim visinama. Plodovi trešnje imaju veliku upotrebnu vrednost, tehnološku i dijetetsku, a pogodna je i za raznovrsnu industrijsku preradu. Predstavlja odličnu sirovinu za frigo industriju i za potrošnju u svežem stanju. Biološko proizvodne osobine kojima se ova voćna vrsta odlikuje čine je veoma rentabilnom i korisnom kulturom. Pored toga u našoj zemlji postoje povoljni prirodni uslovi za njeno uspešno gajenje na širokom prostoru kako u ravničarskim, tako i u predplaninskim regionima. Međutim, postojeći prirodni resursi još uvek se vrlo malo koriste za uzgoj ove kulture.
Biološko-proizvodne osobine kojima se trešnja odlikuje čini je takođe veoma rentabilnom i korisnom kulturom. Pored toga, u našoj zemlji postoje povoljni prirodni uslovi za uspešno gajenje trešnje na širokom prostoru od ravničarskih do predplaninskih regiona, što posebno pruža mogućnost aktiviranja neiskorišćenih prostranih brdsko-planinskih regiona. Međutim, postojeći prirodni resursi još uvek se vrlo malo koriste.
U našoj zemlji u 2011. godini u rodu se nalazilo 1.864.000 stabala trešnje sa ukupnim prinosom od 28.557 tona (RZS). Po podacima iz 2009. godine Srbija se nalazi na 18 mestu u svetu po proizvodnji trešnje (FAOSTAT).
Ukupna proizvodnja trešnje u svetu po podacima iz 2009. godine iznosi 2.196.100 tona, na prvom mestu po proizvodnji je Turska sa 417.700 tona, iza nje je SAD, Iran, Italija, Španija itd. (FAOSTAT).
Visoka rentabilnost gajenja, povoljnost prirodnih uslova i mogućnost plasmana kako svežih tako i prerađevina od trešnje na domaćem i na inostranom tržištu, poslednjih godina pobudilo je interesovanje velikog broja privrednih organizacija i individualnih proizvođača za gajenje ove kulture na savremeni način, što doprinosi većoj ekonomičnosti i rentabilnosti gajenja.
Poreklo, značaj i rasprostranjenost
Trešnja je jedna od najstarijih privredno iskorišćavanih voćaka. Skrenula je pažnju čoveka u dalekoj prošlosti prijatnim ukusom i ranim sazrevanjem plodova. To potvrđuje i činjenica da su i u iskopinama nekih naselja Švajcarske i Italije nađene koštice trešanja iz vremena novog kamenog doba. U zemljama Balkanskog poluostrva bila je korišćena mnogo vekova pre naše ere. U srednjem veku je uveliko gajena širom Evrope. U 12. Veku je osnivač Moskve Jurij Dolgoruki prvi u svom vrtu zasadio trešnju i višnju. Među njima tada još nije ni pravljena razlika, već je tek 1491. godine Teofrast u Grčkoj pisao o trešnji 300 godina pre naše ere.
U svetu je mnogo urađeno na stvaranju boljih sorti trešanja posle Drugog svetskog rata. Najveći uspeh u oplemenjivanju trešnje ostvarili su Lewis i Crove (1954) stvaranjem samooplodnih formi, od kojih su postale samooplodne sorte: Stela, Compakt stela, Starkrimson cherry, Sunburst i Lapis.
Trešnja se smatra stonim voćem mada se od nje mogu spravljati sve vrste prerađevina. Ona rano zri i sa jagodom predstavlja prvo voće na pijacama posle duge zime. Zahvaljujući velikom rasponu zrenja sveži plodovi mogu se sresti i do dva meseca na pijaci. Uvođenjem kržljavih podloga omogućeno je da se berba obavlja sa zemlje, što znatno pojeftinjuje prodajnu cenu. Trešnja je veoma hranljivo i korisno voće jer je upotreba pesticida svedena na najmanju meru. Plod trešnje sadrži organske i mineralne materije. Dominacija šećera uslovljava sladak ukus. Plod trešnje ima izraženo osvežavajuće dejstvo.
Podloge za trešnju
Sorte trešanja na generativnim podlogama su vrlo bujne, neujednačenog porasta, kasnije prorode, a zatim redovno i obimno rađaju i dugog su veka (života). Dok na vegetativnim podlogama su manje bujnosti, ranije prorode i kraćeg su veka.
Generativne podloge
Divlja trešnja
Ovo je najbolja generativna podloga za trešnju. Ima dobar afinitet sa svim sortama trešanja, koje se na njoj odlično razvijaju i rastu. Ima razvijen korenov sistem koji podnosi teža i manje plodna zemljišta.
Zbog velike bujnosti sorti koje se kaleme na divljoj trešnji, treba gajiti (saditi) na većem rastojanju. Podesna je za visoka i poluvisoka stabla. Smatra se da seme sa stabala divlje trešnje sa glatkom i svetlom korom i sa plodovima svetlo crvene boje daje homogenije i bolje sejance.
Magriva
Sorte trešanja kalemljene na Magrivi su male bujnosti. Dobro podnosi suva, kamenita, peskovita i krečna zemljišta, na kojima retko koje kulture mogu da uspevaju. Prema zimskim mrazevima je otpornija od trešnje. Kompatibilnost sa sortama trešanja i višanja je različita. Zbog manje bujnosti preporučuje se za poluvisoka, niska i žbunasti uzgojni oblik. Kao podloga, pogodnija je sa višnjom nego sa trešnjom.
Vegetativne podloge
Izdanci višnje
Kada je reč o izdancima višnje kao vegetativnoj podlozi kod nas se najviše koriste izdanci Oblačinske višnje. Sorte kalemljene na ove izdanke su manjeg porasta i pogodne su za gušću sadnju.
Međutim, ima dosta sorata trešanja i višanja koje su inkompatibilne sa Oblačinskom višnjom, a pored toga u zasadu se javlja veliki broj izdanaka, što iscrpljuje podlogu i otežava izvođenje agrotehničkih mera, pa se za sada ne preporučuje za masovno korišćenje.
Izbor sorti trešnje
U ovom pogledu mnogo je teže snaći se i postići dobro rešenje, jer je sortiment vrlo veliki i stalno se povećava, a sorte se znatno međusobno razlikuju po upotrebnoj vrednosti plodova i prilagodljivosti voćaka ekološkoj sredini, varijabilnoj u vremenu i prostoru. Ako su tržišta udaljena, a nema u blizini konzervne industrije, prednost treba dati sortama sa čvrstim, transportabilnim plodovima. U područjima sa razvijenom industrijom za preradu voća najveću vrednost imaju rodne sorte, sa relativno čvrstim plodovima, kod kojih se koštica lako odvaja.
U područjima sa obilnim letnjim padavinama treba izbegavati sorte sa čvrstim plodovima, jer su podložniji pucanju nego manje čvrsti plodovi.
Položaj je važan za trešnju. Zbog ranog cvetanja, i prolećnih mrazeva treba birati hladnije severne položaje, a naročito severne padine većih nadmorskih visina.
Sađenje trešanja i višanja obavlja se u jesen i proleće: prvo u blažoj, a drugo u hladnijoj klimi. Jesenje sađenje ima, kao i u ostalih voćaka, velike prednosti: voćke su u mirovanju i neoštećene mrazom ili isušivanjem korena; koren se počne obnavljati i uspostavi vezu sa zemljom pre kretanja vegetacije.
Raspored trešanja u plantažama predstavlja često složen problem: na strmijim nagibima mora biti poprečan ili, još bolje, po izohipsama; na ravnijim položajima najviše odgovara pravougaoni i kvadratni raspored, a manje i trougaoni, iako tada stane oko 12% više voćaka po jedinici površine.
Ekološki uslovi za gajenje trešnje
Trešnja se dobro razvija, dostiže velike razmere krune, daje redovno visoke prinose i plodove visokog (dobrog) kvaliteta, samo ako se gaji u ekološkim uslovima koji odgovaraju njegovoj biološkoj prirodi.
Granica gajenja trešanja proteže se od zone limuna do zone hrasta. Da trešnja nije veliki probirač u pogledu klime, pokazuje i činjenica da dobro uspeva u prohladnim i toplim krajevima. Kod nas samonikla trešnja obilno rađa i dobro sazreva na visini od 1200m.
U zimskom mirovanju, trešnje podnose bez oštećenja mrazeve od -28°C. Cvetni pupoljci preko zime izdrže i do -25°C. Pri kretanju vegetacije oštećenja trešnje nisu retka ni na -4°C. Otvoreni cvetovi izdrže -2 do -3°C, a zametnuti plodovi do -1,2°C. U ovom pogledu različite sorte se nejednako ponašaju.
Trešnja se karakteriše time što je osetljiva prema ranim jesenjim mrazevima pre kaljenja na niskim temperaturama. Jači mrazevi u početku novembra (-15 do -17°C) oštećuju naročito raklje skeletnih grana. Zato treba prigodnim agrotehničkim merama ubrzati završetak vegetacije kako bi se stabla na vreme pripremila za zimsko mirovanje. Da bi se vegetacija na vreme završila, treba naročito biti oprezan sa đubrenjem azotnim đubrivima.
Đubrenje trešnje
Đubrenje u voćnjacima sprovodi se isključivo na osnovu potreba voćki. Sadržaj pojedinih elemenata, naročito P, K, Ca, Mg i N mora biti utvrđen na osnovu hemijske analize zemljišta, koja se provodi bar posle svake tri godine. Na osnovu analize zemljišta i iznesenih količina hranjiva plodom, planira se, ishrana za sledeću vegetaciju. Najvažniji biogeni hranjivi elementi za ishranu voćaka su azot, fosfor i kalijum. Ovim hranljivim elementima zemljište mora biti dobro snabdeveno, kako bi stabla visoko plodonosila, a time bila ostvarena kvalitetna proizvodnja.
Trešnja vrlo povoljno reaguje na azotna đubriva. Ona iz zemljišta iznosi dva i po puta više azota nego jabuka.
Berba trešnje
Sveže voće izvoznog kvaliteta stvara se u voćnjaku, ali se mora sačuvati tokom berbe i postupaka u periodu posle berbe. Pravilno određivanje momenta berbe trešnje od ključnog je značaja za održavanje kvaliteta pri transportu i samoj konzumaciji; ako se berba obavi prerano, trešnje nemaju pun ukus kakav bi trebalo da imaju, a ako se obavi prekasno, neće biti čvrste i neće se tako dobro ponašati prilikom transporta i plasiranja na tržište pre nego što dođe do njihove konzumacije. Najbolja faza zrelosti za branje tamnocrvenih trešanja izvoznog kvaliteta jeste faza kad one imaju mahagoni crvenu boju, kada težina ploda i rastvorljive suve materije mogu još uvek da se povećavaju u maloj meri, ali čvrstoća ploda još uvek nije počela da značajno opada. Naravno, što su trešnje krupnije, to je veća i cena a i troškovi radne snage pri berbi su niži (treba manje napora uložiti da se ubere jedan kilogram krupnih trešanja nego
jedan kilogram sitnih).